МАЈКА - Војислав Дурмановић

Мајчинске очи, топле и плаве - још нису нестале. Увек отворене и увек ту, пуне љубави и разумевања. Ни један океан не може бити дубљи када у њих потонете. Али ни један писац ни филозоф није у стању да опише тај тренутак, то чудо: када из мајчине утробе на светлост дана изађе други пар очију.

 

Мајчина љубав и разумевање су безгранични, а очев труд и рад неуморни. Његова огромна снага и нежност - увек на располагању његовим ближњима. Породица стоји загрљена пред тамом порока, а испред њих је отац, испружених прса. Увек спреман на жртву и на борбу, неуништиве воље и бескрајне снаге - као Леонидиних триста Спартанаца

 

У хладној и тамној ноћи  породица стоји сложно, окупљена око свог огњишта. Топлина ватре греје уморна тела, меко мајчино лице и очеве вредне руке. Пламен гори, тај вечити пламен - он гори и у нама. Гори у срцима, пече нас и сврби: да будемо вредни, сложни и пожртвовани, да нам срца буду испуњена љубављу, али чврста и непоколебљива, да пред тамом стојимо храбро и подигнуте главе - баш као наше мајке и очеви.